Latest edition Contact Order by e-mail
Editorial
Events
Civil society
Education
Culture
Women
Environment
Calendar
Cover story
Reportage
Interview
Research
Views
Presentation
Publications
History of the civil society
People
Mobilization of resources
Arhive
Home
NGO Fair
2005
Events
Photo Galleries
Arhiva
Archive
Perspectives
Organizational CV
Register of Civil Organizations in Macedonia
Contact






ONLINE VERSION
PRINT VERSION

  Број 18 Јули 2002  Концепти

Линкови
Граѓански организации и фондации
Медиуми
Институции
Регион и свет
Странски организации и претставништва во РМ
Сервиси
Огласи за обуки
Слободни работни места
Конкурси
























News

МРЕЖИ, ВМРЕЖУВАЊЕ И МРЕЖНО РАБОТЕЊЕ (III) 

Платформи за заедничко дејствување

Во третото, последно продолжение на темата за мрежи, вмрежување и мрежно работење ќе ги резимираме ризиците и можностите во мрежното работење, некои лекции научени од студиите за мрежно работење и проблемите кои неизбежно се појавуваат.

Предности и недостатоци на мрежното работење

Мрежата е еден вид инфраструктура, или „помошна” структура, која ги поврзува независните организации-членки кои доброволно комуницираат со цел да се продолжи со ефикасно изведување на активностите на организацијата. Како резултат на мрежното работење организациите добиваат нови теми на дневниот ред и ја подобруваат нормалната (традиционалната) секојдневна работа.

Нова појава е дека мрежите, особено меѓу НВО, почнуваат да создаваат механизми кои ќе ги оспособат членовите да бараат, да активираат и да ги подобруваат релациите со меѓународните агенции и донатори.

Мрежите се „платформи за дејствување” што невладините организации потоа ги употребуваат за создавање нови сојузи, нови стратегии и нови начини на преговарање.

Зборот „мрежно работење” се однесува на активностите на комуникација и размена, пред с& на информации. Ако нема размена, тогаш нема ни мрежи, а мрежите не може да функционираат ако се состојат само од пасивни примачи на информации. Но дури и кога комуникацијата се одвива во повеќе правци, а мрежното работење убаво тече, на мрежите им треба време да созреат. Пет до седум години е најчесто споменувана бројка. Делумно е вака затоа што често се случува да биде тешко да се утврдат добивките од мрежното работење, а делумно затоа што се случува да има добивки од мрежното работење што воопшто не биле планирани.

Често се случува мрежите да бидат селективни. Како такви, тие може да се случи да ја помагаат и во исто време да ја спречуваат комуникацијата и ширењето на информации. Како и да е, мрежите, видени како механизми за комуникација и како средство за учење, кога се поотворени и поуспешни може да промовираат размена на идеи и информации помеѓу индивидуалци и групи кои во друг случај меѓусебно не би комуницирале. Тие имаат потенцијал да овозможат забрзан развој на нови знаења и да активираат нови прашања помеѓу членовите. Затоа, мрежното работење може да промовира ширење идеи низ различни сектори и структури и креативни начини за нивно адресирање. Искуствата покажуваат дека има низа услови што треба да бидат исполнети за да бидат мрежите успешни. А има и значителен број падови што треба да бидат избегнати.

Предуслови за успешно мрежно работење на невладините организации

Очигледно, нема стандардна шема за развој на мрежите. Сепак, базирани на разновидни искуства, можно е да се набројат некои предуслови и прашања за анализа за секој што е решен да основа мрежа што ќе поврзува различни невладини организации.
• Мрежата е средство, а не цел сама по себе.
• Ниедна мрежа не треба да биде градена без претходно истражување за нејзината остварливост.
• Мрежите не се градат преку ноќ.
• Мрежите се привремени креации.
• Мрежите треба да се потпрат на своите ресурси.
• Мрежите треба да имаат разновидно членство.
• На мрежите им е потребен флексибилен менаџмент и способност со текот на времето да се адаптираат на условите кои се менуваат.
• Мрежното работење е поважно од формалните структури.
• На мрежите им е потребна цврста подлога во локалните заедници.
• Неопходни се директни контакти меѓу членовите, посебно во мрежите што се во почетната фаза на своето создавање.

Што не смее да се прави при градење на мрежата

• Активностите на мрежата не смеат да се планираат од врвот (координациската група);
• Не треба да се концентрираме исклучиво на активностите за спроведување;
• Мрежата не треба да се затвори за мислења и за совети однадвор;
• Не смеат да се прифатат политички, лично насочени манипулации.


Кои чекори треба да ги преземете при градење на мрежата

• Давајте информации: се започнува со давање информации за сопствените активности и за организацијата, со создавање листа за диструбуција и редовно испраќање, користејќи електронска пошта, веб-страница, испраќање покани за вашите активности.;
• Покажете интерес: редовно остварувајте телефонски контакти, посетувајте активности организирани од други луѓе и организации, испратете им разгледница, обидете се да ги запомните нивните лични интереси;
• Организирајте состаноци: среќавајте ги луѓето лично, не чекајте да ги сретнете случајно, туку поканете ги на конференција, организирајте семинар или собер;
• Преземете заеднички акции/активности: најдобар начин за запознавање на луѓето е да се работи со нив, како резултат на тоа се зајакнуваат врските во мрежата. Треба да бидеме сигурни дека луѓето се инволвирани во сите стадиуми на проектот, од фазата на планирање до фазата на оценка.


Подготви: Сунчица Саздовска
(извори: Оптимизинг Еффортс А Працтицал Гуиде то НГО Нетњоркинг, УНСО/УНДП, Маѕ 2000 Цоммуницатион анд Нетњоркинг фор НГОс, УНИТЕД фор Интерцултурал Ацтион)

 

©MCMS - designed by KOMA